Vesni Stojković (49) iz Vranja, odlazak na posao 5. aprila 1999. godine zauvek je promenio život. Sticajem okolnosti koje samo život može da kreira, bombardovanje tog grada zateklo ju je pored glavne kapije kasarne "1300 kaplara" i to sa bebom od 16 meseci u naručju. Kako bi sačuvala dete od bombi koje su padale svuda oko njih, zadobila je povrede zbog kojih je i danas prikovana za invalidska kolica i tako već 22. godine. "Kad je pala prva bomba, ja sam svojim telom zaštitila dete. Pogodila me detonacija, beba mi je izletela iz ruku. Odletela sam na jednu stranu, ona na drugu. U jednom trenutku čovek na kapiji, prišao mi je u pomoć, u jednoj je ruci držao pušku, u drugu je uzeo Mariju. Došli su spasioci, prebacili su me u bolnicu i snimanje je pokazalo da sam imala sedam polomljenih rebara, plućna maramica mi je bila pocepana od jačine detonacije, geler mi je isekao palac na desnoj nozi, imala sam tri naprsnuća pršljena i ruku koja mi je ispala iz ležišta", nabraja povrede koje je iza