Kada vidite Stanišu Mijatovića, frizera i jedinog stanara višespratnice u centru Beograda, nikada ne biste pomislili da živi bez struje, vode, kanalizacije, da se tušira kod brata ili devojke, a zube pere po toaletima i restoranima. U nezavidnu situaciji dovela ga je kupovina stana od Građevinskog preduzeća "Rad" davne 1992. godine. U međuvremenu, zgrada nikada nije završena, a preduzeće je otišlo pod stečaj, dok su kupci stanova svoja potraživanja tražili na sudu. Staniša je 1994. godine dobio parnicu po kojoj je jedini vlasnik nepokretnosti i tada je rešio da se useli u nedovršeni objekat, u kome su mu zabranili i dnevnu svetlost postavljajući ogromne bilborde. "Platio sam da dobijem ključ u ruke, a šta sam dobio, prašinu i ništa nezavršeno. Pogledajte terasu koliko sam uložio para. I šta sam sad blesav što sam ovo uradio?", pita beogradski frizer. On naglašava da uprkos svim mukama ne želi da ide u podstanare i da se seli iz centra, te da je spreman da izgura čitavu priču do kraja.