Teret godina i bolesti lakše se podnosi u društvu, što je jedan od glavnih razloga zašto su se ovi veseli penzoneri odlučili da ostave svoje porodice i kuće i svoje dane starosti provedu baš ovde. I dok se kod mnogih starih s godinama pojavi manjak želje za životom, u ovom domu u blizini Zaječara može se čuti samo smeh. -Ja se ni za kakav novac ne bih vratila na staro, imam ovde da živim do kraja, a bogami to će biti baš dugo – veselo priča jedna od stanarki. Lepa atmosfera i bodar duh krasi ovo mesto svedoče i oni koji dođu u kolicima, pa se uz svesrdnu pomoć novostečenih prijatelja i osoblja vrlo brzo oporave. Da pozno životno doba ne mora biti ni tužno ni usamljeno živ su primer ovi veseli penzioneri kojima je svaki dan obojen vedrinom i optimizmom.