U Novom Sadu jedan od najvećih ekoloških problema predstavlja Gradska deponija. Pedesetak godina smeće se odlaže na par stotina metara od poslednjih kuća naselja Klisa, a nepregledna brda otpada visine 16 metara sve više rastu i upravo je to prvi prizor koji se ugleda prilikom ulaska u grad iz pravca Subotice. Život na 300 metara od gradske deponije nije lak, posebno za bolesne i one sa astmom. "To nije normalno! Zatvaramo kuću da bi ostao taj vazduh. Veš ne smemo da iznesemo napolje jer se oseća na deponiju i kanalizaciju. Disati se ne može od smrada i dima!", objasnili su nam građani Klise. Proces razgradnje dovodi do oslobađanja gasova koji su samozapaljivi, zbog čega deponija stalno tinja, pa su mogući i nepredviđeni požari. "Ti gasovi mogu biti izrazito štetni, kancerogeni, što ne znači da ćemo se odmah otrovati, ali povećavaju mogućnost oboljevanja od kancera", objasnio je prof. Prirodno-matematičkog fakulteta Dejan Krčmar.