Život u dvadest prvom veku, bez struje i vode, i sa minimalnim mesečnim prihodima od države. U napuštenu i trošnu kuću u subotičkoj Ulici Ferenca Bodrogvarija, pre devet godina uselila se tada tročlana porodica Lebović. Nakon nedavne smrti supruga, u njoj sada živi Estika sa maloletnom i bolesnom ćerkom Sanjom, i to u veoma teškim uslovima. Svakodnevna oskudica i nemaština, i krov nad glavom koji svakog trenutka preti da se obruši na njih. Noći su posebna muka. Estika ih provodi bdeći nad ćerkom i doslovno terajući miševe i pacove sa nje. Zbog posledica moždanog udara dvanaestogodišnja Sanja pohađa specijalnu školu. Odličan je đak, majčin ponos i jedina snaga. I sama narušenog zdravlja i u danonoćnoj nezi ćerke, Estika ne može da se zaposli. Voljna je da održava nečiju kuću u zamenu za mogućnost da u njoj stanuju. Ogreva za zimu imaju još malo, a ljubavi i nade za bolje sutra - na pretek.