Na obodu subotičkog naselja Zorka, u trošnoj jednosobnoj kući, živi šestočlana porodica Šuranji. Ono što je mnogima uobičajeno - da imaju tri obroka i topao dom, za njih je kažu samo san. Ponekad je i mleko koje dobijaju od jedne koze - luksuz. Okruženi zidovima skromne kuće, pune ljubavi, uz porodicu Šuranji, nepozvan, a čest gost je i tuga. Iako dvorištem šeta nekoliko vrsta domaćih životinja, hrane za njih šestoro nema dovoljno. Majka Vesna leže u suzama, jer njena deca Štefan, Kiti, Leona i Humrod u krevet odlaze gladni. Kako kaže oni su skromna i dobra deca koja ne traže puno, ali kojoj je sa primanjima od dvadesetak hiljada mesečno, vrlo teško pružiti i ono osnovno, a ta muka je "neprestano izjeda". Muž Zoltan radi od jutra do mraka, a ona, nakon nedavne operacije katarakte vidi tek na jedno oko, te dane provodi u kućnim poslovima uz dvoje najmlađih mališana.