Čitav život na jednom biciklu. Tako bi se mogla opisati sudbina Subotičanina Janoša Budaia, koji već deceniju stanuje na ulici. Nekada je kaže imao sve, a danas samo pamćenja na stare dane. U jednom koferu, na starom biciklu, spakovano je sve ono što je Janošu ostalo od nekadašnjeg života. Nakon smrti prve supruge i drugog neuspelog braka, zbog tuge se odao alkoholu. Nakon lečenja odbacio je sve poroke, ali žal je ostala. Svoju muku deli sa dva, jedina, druga. Ponekad zajedno borave na napuštenom salašu, bez struje i vode. Za bolje kaže nema, a i kad neki dinar zaradi na sezonskim poslovima, to pošalje ćerci. Bez krova nad glavom, sa isteklim dokumentima Janoš ne zna ni kome da se obrati za pomoć. Na pitanje kako će pregurati zimu, odmahuje rukom i uzima svoj bicikl obraćajući pažnju da sa njega ne spadne sve što je nekada bio i što je sada, i odlazi u ono što mu je trenutno jedino sigurno - ulicu.