Vest da se Beograd godinama unazad budi kao najzagađeniji grad na planeti više nije novost, ali posledice udisanja takvog vazduha za mnoge građane su i dalje nepoznanica, posebno kada je stanje pogoršano zbog kisele magle i niskih oblaka koji zadržavaju čađ i prašinu u prizemnom sloju. Pulmolog primarijus dr. Tatjana Radosavljević u "Pulsu Srbije" na Kurir televiziji rekla je da u zavisnosti od toga šta se sve nalazi u zagađenom vazduhu, taj uticaj može biti direktan i i indirektan. "Dve značajne supstance koje čine aerozagađenja su sumpor-dioksid i azot-dioksid, koji sa kondenzovanom parom koja čini maglu, čine jake kiseline, kao što su sumporna i azotna kiselina, jedne od najjačih kiselina. Zato počinju da nam curi nos, suze oče, da nas peku oči, da osećamo da ne možemo da udahnemo dovoljno vazduha", objasnila je dr Radosavljević. Takva situacija je, kako je dodala, zabeležena u istoriji Engleske 1952. godine, kada je za 4 dana zbog te kisele magle više hiljada ljudi u Londonu umrlo.