Kraj glavnog puta ka Ribarićima stoji tabla Hido Pljakić. Da bi putnici namernici lako mogli da ga pronađu. Ceo život za njega je bio i ostao borba. Iako bi mnogi u sličnoj situaciji izgubili volju za životom, to nije slučaj sa ovim hrabrim čovekom. Borba, neodustajanje, odlučnost osobine su koje ovaj divni čovek poseduje. Ono što nema, su nažalost, noge. Kao zdrav i snažan mladić mislio je da je jači i od prirode, pa se sa petoricom svojih drugara uputio preko Vesniča - Ja sam imao 22 godine i otišao sam sa ocem da ga ispratim na posao. Trebalo je da se vrati istim putem kojim je krenuo sa ocem, ali nije, iako ga je otac upozoravao. -Trebalo je da se vratim istim putem, ali nisam. Mladost ludost, ja sam mislio da mogu izdržati i krenuo sam gore preko Vesnića. Te 1982.godine u bivšoj Jugoslaviji pao je veliki sneg. Kako se Hido seća, sneg je bio ponegde I do 4 metra. Promrzao je usput.