Novak Dukić je doživeo pakao na zemlji. To što je uspeo da preživi, što stotine hiljada drugih nisu, vidi kao puku slučajnost. Put logora krenuo je kao šestogodišnjak. U koloni od kozarskog sela, preko Gradiške, ka Jasenovcu doživeo je prvu u nizu tragedija. -Na putu su izvlačili muškarce iz kolone da ubiju pored puta. Tako su i mog oca - priseća se Novak. Teško je podneo odvajanje od majke, ali i brata i dve sestre kojima se u Jasenovcu gubi svaki trag. Oduzimanje dece od majki po dolasku u logor je ostalo jedno od najbolnijih sećanja kojima je svedočio. -Jedna od mlađih žena nije htela da da dete iz naručja, jedan od ustaša prilazi i bode je bajonetom u leđa, ona pada, a druga dvojica prilaze, uzimaju dete, bacaju ga u vazduh da bi ga sačekali na bajonetama - priča sa suzama u očima ovaj starac i dodaje da su sva zlodela činili smejući se.