Tibor Apro iz Bačke Topole jedan je od nakolicine graditelja orgulja koji postoji u našoj zemlji. Kada je video oglas u novinama za upis smera na kom se uči ovom zanatu na Muzičkoj akademiji u Budimpešti, nije ni sanjao da će jednog dana biti jedan od retkih graditelja orgulja u našoj zemlji. Kaže da je u trenutku izabrao svoj budući životni poziv koji se dosta razlikuje od prethodnog - mašinskog bravara. "Kad sam bio mlad, u crkvi sam upoznao orgulje. Učio sam i na klaviru da sviram", navodi majstor svog zanata. Graditelj orgulja mora da poseduje znanje od osnovnih stolarskih radova, do višegodišnjeg istančanog sluha i umeća sviranja nekih kompozicija na ovom impozantnom instrumentu. Pored toga treba da mu je bliska i obrada različitih vrsta drveta, metala, kože, pa i porcelana. Ovaj posao zahteva preciznost i upornost, budući da samo restauracija jednih orgulja, sa prosečnim brojem svirala, traje i do dve i po godine, dok je građenje novih još dugotrajniji i kompleksniji zadatak.