Mirko fotograf svakog dana vodi svoju ličnu borbu na ulicama glavnog grada. Od kada su mu se roditelji razveli i osnovali nove porodice, u koje on nije dobrodošao, a baba i deda umrli i ostavili ga samog, u 17. godini se preselio u Beograd, gde je pokušao da nađe svoj put i sreću. Poslove u svom životu nije birao. Radio je i kao građevinac, konobar, prodavac, berač malina, zbog čega ga mnogo ljudi u gradu poznaje. "Mene su baka i deka naučili da ne bi trebalo ništa da ukradeš u životu. Došao sam u Beograd auto-stopom, ja sam se plašio ko zna gde ću, ali bilo je dobrih ljudi koji su stali, čak mi je vozač dao 1000 dinara da budem negde u toplom", priseća se on prvih četiri meseca koje je proveo na ulici. Od tada traje borba, a svaki dan započinje sa mišlju da kada se završi dan on neće imati gde da prespava i šta da pojede.