Banjalučanin Aurelio Ševčuk je elektrotehničar računara po zanimanju, kome je sticajem okolnosti kožarski zanat ”ušao je u krv”! Ostao mu je jedan ispit da završi studije Više poslovne škole u Beogradu, ali kad mu se otac razboleo vratio se iz srpske prestonice u Banjaluku. Ševčuk je tajne zanata savladao od oca koji je radnju otvorio još 1963. godine, a u proizvodnji i dalje koristi neke od očevih mašina za krojenje i šivenje kože. "Posle škole i fakulteta, jako dugo se bavim ovim. Odmah sam nastavio, priključio se radionici i počeo to da radim. Nešto se sad i modernizuje, ide se na nešto savremenije, ali je uglavnom to stari način rada koji je ostao", objašnjava Aurelio. On se bavi izradom ručnih torbi, kaiševa i galanterije od kože, a mušterije najviše traže kvalitet.